Godišnjica Nikole Čupića

52

Лепоте коња московских не може човек доста да се нагледа. Колима руским у опште можда би се могло нешто и забавити; али кад погледаш коња, не знаш шта му је лепше. И поврх свега за хвалу је питомост и послушност у оних животиња !

У Соколницима, око зграде у којој смо ручали, има један простран пропланак, па је онда свуд у наоколо ударено једно дизме, иза кога је још пропланак, и тек онда настаје густо борје, смрче, и јеле.

За столом, у дворани, ручало је преко 600 званица, а око дворане, радознала света веле да је било више од 10 хиљада душа.

Поред других украса у сали, и символа за ову прилику, стојаше у средини сале, застава на којој беху слике двојице словенских апостола браће Ћирила и Методија.

На ручку су говорили: старац М. Погодин, појета Чижов, Суботић, Ригер, и наш Владан Ђорђевић, Кнез Черкаски, и још њих неколико.

Беседе : Ригерова, и Кнеза Черкаског најбоље су огледало онога што се хтело, и шта се урадило, овим састанком.

После здравице г. Аксакова, уста г. Ригер, дође под заставу св. апостола Ћирила и Методија, ухвати је руком, и поче овако:

— Браћо Оловени! Допустите ми, да кажем неколико речи под заставом свете браће, заједничких наших апостола Ћирила и Методија! Ова света браћа, вођени једино љубављу и хришћанском милошћу, дођоше међу нас да нам јаве благу вест љубави, хришћанске милости! /0д0бравање). Та једина света цељ довела их је к нама; и како је цељ њихова била толико узвишена, толико света, то је Бог благословио и њихов почетак, и народ коме су предали хришћанску науку. Народу оном чврсто су при-

Ј

појили учитељи његови правила хришћанскога живота :