Godišnjica Nikole Čupića

53

Не чини другом што не желиш себи (одобравање). Друга словенска племена примала су хришћанску науку од других народа; али како се њихози проповедници нису толико владали по љубави чистога хришћанскога срца, колико по властољуољу: то су се племена та лишила свога народнога живота под туђинском владом. /Слава ! ЛЕивео). На тај се је начин цела половина данашње Ђерманије отуђила од словенскога племена, од словенске крви; па и онамо где су Талијани Словенима проповедали веру Христову, и тамо су се Словени у велике поталијанили.

»Али је Словенин остао Словенин, и обновио се у својој самосталности онде где је јеванђеље љубави и милости примио од браће своје. (Слава! Л'ивео!). Господо! Мој много поштовани пријатељ, чије је име спојено са сваком словенском тежњом у Русији, г. Аксаков, говораше, да је Русија Богом позвана да оствари словенско братство кроза слободу. /Слава! „Живео. Ми сви који смо дошли међу вас, од свега срца, од све душе осећамо високи смисао тих речћ ми се сви надамо, као браћа, у радости чистој, бОлагородној. Али на жалост, свака људска радост има у себи макар једну кап горчине ! Бог види колико је овај тренутак за мене тежак: чим сам дужан помутити данашњу општу радост напоменом за многе непријатном, о тој капљи горчине ; Високо поштовани професор, г. Погодин, један од првих заступника словенских у Русији, човек коме заслуге ја тако високо ценим /Слава! Живео!) изрече данас овде красну братску реч: Руси и Пољацима, каза он, желе среће и добра. (Слава! Кивео! Тако је!. Ја, господо, с тугом опажам, да су се из ове братске дружине издвојили једини Пољаци; они нису дошли к нама на братски састанак /Слава! „Кивео!). Ја мислим, да тако што није могло бити без икака узрока. Кад је у вас беснио последњи рат, и рат, на жалост, братски, тада се је један земљак ваш обра-