Godišnjica Nikole Čupića

59

родили смо се пре 1814 године, многи од вас, и по самим својим успоменама, знају, какви су били, у оно време, односи између Русије и Пољске. Ми можемо, не стидећи се ни пред Јевропом, ни пред целим словенским светом, овде гласно казати, да су ти односи били не само равномерни, него још веома повољни (плесан).

»Великодушни основалац царства пољскога, ја велим основалац, јер у то доба пољске државе већ пије било; она је већ била истрошила своју самосталност по свим пијацама Јевропе /Тако је! Тако је!), Александар 1, сазда Пољску, и даде јој политичку слободу; ну ја, на жалост, морам одмах додати — јер то сви знају — да су баш ту слободу Пољаци сами страћили у два маха својом кривицом — године 1830, и 1863 /плесак).

»Господо, има дела која се сврше у историји, и која већ из историје нико избрисати не може: ни онај што државе ствара, ни онај што државама историје пише! (тлесан). Једно такво дело свршило се је међу Русијом и Пољском. Русија је свршила, она је пресудила један пут за свагда, неповратно, наше старе историске рачуне и спорове; и, као што нема на земљи моћи, која би могла променити приролни ток водама, и која би натерала реку да тече од ушћа к врелу, а не од врела к ушћу; исто тако нема на свету силе која би могла променити данашње државне односе између Русије и Пољске. (Громовито и дуго плескање !!)

»Из области државнога права, из те области бурне, пређимо у другу смернију сферу, у сферу засебних односа. Питам вас, господо, може ли што год за човека, у засебном му животу, бити драже од уверености да је он заштићен правим, редовним, по могућности јавним и брзим судом 2 Шта може бити човеку драже од уверења да се потреби васпитавања и школовања његове породице даје обилно задовољење! Шта се, најпосле, њега