Godišnjica Nikole Čupića

72 ОДАОМЦИ ИЗ ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА

Турци су подигли просте земљане насипе и бедемове, и оградили су их јаким и дебелим палисадима, које су наместили, негде на ватреној линији грудобрана, и негде и на прикривеном путу, гди је и овога било.

Бедем овај, опасивао је варош, (подграђе) исто онако, како је то било под Немцима, и протезао се је од Дунава, до Саве у виду неправилних, бастионих Фронтова, на којима је било 5 капија по којима се је могло ући у варош и то: на Дунаву, Смедеревска Капија (3); даље у десно од ове, у правцу дорћулско улице (сада Душанова улицај ВидинКаџија (4); па, пред спомеником кнез-Михаила, СтамболКапија (5); даље к Сави, на средини пута, БањалучкаКапија и доле, на самој Сави, гди је сада Ђумрук, Шабачка-Капија (7).

На средини вароши, гди је сад велика пијаца, пред великом школом и пред главном полицијом, било је велико гробље, а десно од овога, био је чист и празан простор (2) код Шареног Амама.

Варош је била свуда око града, негди ближе а негди даље од прикривеног, градског пута, и празни простор између вароши и града, служио је као градско поље (гласија, Калемегданј.

Онај део вароши, на Дунаву, звао се је Водена или Дунавска Варош (МУазвег ад) а онај део, одакле почиње београдска висораван, па даље до окомка, гди терен почиње нагло да пада к Сави, звао се је Српска Варош. |

На месту, гди је сада Сава-Мала и чаршија на, Сави, било је неколико турских кафана, на самој савској обали, и то се је место звало, Кафане.

Ван бедема, који је опасивао варош, било" је два засеока, или боље, две мале

Један заселак, био је на платоу око Батал-Џамије (Црква Св. Софије), који је заватао сву просторију, гди