Godišnjica Nikole Čupića

одаомци #38 ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА 73

-

је сада К. С. Двор, и простор с друге стране Батал-Џамије,

гди је сада Палилулска Црква, и звао се је Врачар Мала.

Други заселак био је крај баре Венеције, од прилике, спроћу садање жељезничке станице и звао се је 1 Циганска_ Мала (Мезпка, Маја Жеапка).

На врх садањег Ташмајдана, иза садање цркве Св. Марка, мало на страни, била је једна велика ветрењача и то се је место звало: код Ветрењаче.

Простор од Ветрењаче у лево, ал мало по даље од ње, звао се је Стари Мајур, или само Мајур.

У самом граду биле су ове, знаменитије зграде: Цајигхауз (8), проФијантски магацин (9), шупа за артилериски материјал (10), велика, касарна, (14). велико војено пристаниште (12), кула Небојша (13), све у доњем граду, где је било још, и доста приватних кућа, те се је зато овај део звао и Варош, Доња Варош, и Доњи Град.

На граду је било 4 капије и то: Смедеревска. Капија (3), Видин-Капија (4) Стамбол-Капија (5) и Шабачка „Капија (7).

Сама варош — подграђе -- почела је, ускоро пошто су је заузели Турци, (1739) опет, да добија неправилан вид. Турцима нису по вољи прави и правилни сокаци, те су истицали своје куће напред у сокаке и улице су постаде тако, опет криве и испреламане. Велике и високе куће, саграђене под Немцима по јевропском начину, биле су Турцима незгодне; тешко им је било пети се на високе горње спратове, те су их зато скидали и рушили задржавајући само спратове при земљи или још највише и прве спратове над њима. Трокатна палата принца виртембершког, Александра, постала је најпре касарна, а после конак и хареми турских београдских паша.

Тако је Београд, лепа јевропска варош за време Немаца, добила под Турцима, опет, вид вароши турске, од које, због своје оригиналности, доносимо овде слику,

ош

„о А ; о И .• " .