Godišnjica Nikole Čupića

. РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ · 109

публикиних сила. У осталом ни он ни оннп не бијаху таки, да не допусте, да им се и други у ово умијешају. Па да су баш и били вољни, да не дају другима да им се плету, опет нијесу могли друкчије: он, што је био потчињен Султапу; опи, што су били под угарском заштитом. Тако му први кораци бијаху, да у борби, за коју се спремаше, стече себи потпоре великих дворова. Њему бијаше јасно да му није добро самом се затећи, кад се нањ свали бујица његових противника. Херцега је цио његов дотадашњи рад, сва његова политичка прошлост упућивала, на Једренв, и све трговинске прилике његова противника на дубро · вачке премце у Италији. —- Он посла на порту султану Мурату војводу Иваниша Влаткова Ђурђевића, да објасни цару његову распру с Дубровником и изради допуст, да може ударити на републику. И, поред тога, стаде преговарати на зло Дубровнику са старим својим савезником, краљем напуљским А лфонсом арагонским, с Џеновом и с Млецима“.

То што је Стјепан радио, озбиљно је говорило Дубровчанима, да гледају, како ће се С њим споразумјети. Што нијесу могли преко својих посланика, уздали су се, да ће постићи туђом потпором, и да ћав отклонити опасност, која им пријећаше од херцега. За то дакле одлуче, да св најприје обрате својој заштитници Угарској, тражећи од ње обране од Стјепана. У Угарској је тада управљао земљом Јанко Хуњадски, намјесник младог краља Ладислава, Албрехтова посмрчета. 28. Јануара 1451. године послаше Јанку и сабору Ивана Округлића, да им се тужи на херцега и да моли. да му сабор пошље посланика

45 _. Растић. Што се тиче Напуља п Џенове, каже, да

код њих Стјепан «рготоуеуа (ганбан ргети лане ; на Порти је тражио веће | [0856 регпшезво оссираг 10 зга(о 4! Васива», а Маецима, да је предлагао заједнички напад опако, како знамо по споменицима, да је доцпије радио.

ар —___~ 77. 7