Godišnjica Nikole Čupića

110 РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ

с изјавом, да ће свако зло, које он учини Дубровнику, сматрати да је Угарској учинио. Сабор је, који се тада у Фебруару био састао, имао доста разлога, да се не оглуши Дубровчанима. Угарској је углед био веома опао на јадранском приморју. Давно је било прошло вријеме спле и власти Лудовикове, и Млеци су били осветили своје поразе и понижења туринског уговора, богато су били повратили своју стару власт. Само још Дубровник бијаше свједок слабо:ти млетачке и снаге угарске од 1358. године. Близу је сто година како је општина дубровачка, кроза, сва бурна времена, крајна тачка, до које се на Адрији осјећа Угарска. Уз то и дубровачке услуге и помоћ у угарским ратовима са султаном не бијаху од малог значаја. Колико ли је само великаша, племића, поданика круне светога Стјепана, откупила из ропства азиског вриједна рука властелина или грађанина општине светога Влаха! Сабор прими дубровачку молбу и одлучи, да намјесник свом снагом помогне Дубровнику, јединој општини далматинској, која је остала под угарском заштитом, и да учини, да Стјепан не даје повода даљим раздорима и рату“. Јанко одмах посла Стјепану њекаквог Тому, али га упути, да уз пут сврати краљу Томашу, пошто је био чуо, да ће се краљ мирити с херцегом. У нади, да се цијела распра може утишати, препоручиваше Јанко краљу да у уговору с херцегом помене из обзира према Угарској и Дубровник. Посланик и уради тако по упутству и успије, те Стјепан Томаш обећа, да ће Хуњадском учинити по

46 _. Извод из Бен. ве сопт. а! Бе. 1448—80 у пом. Матковићеву чланку, стр. 2417. и 248., а тако и у Растића, јамачно такође по архивским изворима. Матковић на ист. мј. добро вапомиње «Ти зе прагзак! вађог ађда рођоја, да Ме бал као (ајп вауе2п1ес1 5 ерапоћ пе озуоје Оџђгоутшк»,

ФИРРЕ 7 Ри СР 707 _______ пера бо ЈЛЕЊЕ ЕШ |