Godišnjica Nikole Čupića

276 ВУК БРАНКОВИЋ

како тога сокола без мреже не можете ухватити, него брже голе сабље пред њега мећите и штитове перне ни копља оштра, еда бисте како под њим коња посекли, јер је Милош и коњ му у оклопу“. Турци тако учине, раставе Милоша од коња, али се он на копље одупре и скочи 30 лаката, други пут 40 лаката, трећи пут му се копље пребије и ухвате га, па га одведу Мурату, који нареди да се удари на Србе.

Лазар је био у цркви св. Јована (Самодрежа 2), кад му јавише стражари, да су Турци ударили. Лазар постави војску у бојни ред, а неки рекоше: „Овде нема Милоша, Милана и Ивана, та три неверника одбегоше и цара на нас подигоше«“. Вук рече Лазару: „Турци нас опколише, што не бежиш%“, а оп му одговори: „Мучи, Вуче, неће вишњи бог дати, нити ћу ја бежати, ни коњ мој“. Тада се побише две војске, али »неверни Вук издаде кнеза Лазара и у преко од њега побеже са седам хиљада |у једном рукопису „десет хиљада“) добрих јунака, а кнез Лазар на коња узјаха и мач свој извади и сву војску прекрсти, па заусти: »Сад удрите, моји храбри српски витезови, да крв нашу не штедимо, да смртно тело не жалимо, да смрћу живот наш искупимо, да јунаштво наше данас покажемо на Косову, за православну веру 'хришћанску и за цркве божје и за отаџбину нашу; а ако ко не љуби милост божју и закон православни, нека бежи за бездушним и неверним Вуком Бранковићем !«

До по дне добијали су Срби, а кад прође по дне, надвладаше Турци и Лазара ухватише и с властелом Мурату одведоше. Мурат заповеди, да се, кад издахне, одсече глава Милошу и Лазару, и да се глава Милошева сахрани до његове, а Лазарева испод његових ногу, али, на молбу Милошеву, нареди противно. Пре смрти Лазар прекори