Godišnjica Nikole Čupića

ВУК БРАНКОВИЋ 975

али он то не хте веровати. Отишавши, после, на Косово, пошље Милана Топличанина да уходи турску војску. Знајући Вук, да ће Милош пресрести Милана и световати, да охрабри српску војску, почне опет тасту говорити, да ће га Милош с Миланом и Иваном (Ивцем по једном рукопису) Косанчићем (Косанић по једном рукописуј издати, а да они шурују с Турцима, увериће се, кад се Милан врати из турске војске и сретне с Милошем ради договарања. Видевши то, Лазар поверује Вуку. У очи боја, у суботу, позове на вечеру сву „српску господу“, метне с десно стране до себе таста Југа Богдановића, с леве Вука Бранковића, у дно софре Милоша, Милана и Ивана. За вечером Вук шапне Лазару о неверству ове тројице, а Лазар узме пехар вина, поћути неколико тренутака, савладан тугом, за тим прекори сву тројицу војвода, па онда напије Милошу: »Здрав си ми, слуго моја, Милошу, попиј вино а на дар ти златан пехар, и не буди неверан“. Милош му одговори: „Хвала ти, господине кнеже, на

здравици, али не хвала на беседи такој.... Невера ти уз колено седи, на ухо ти беседи и лаж износи, да ти сву војску смути..... Ја сам ти у свему веран, тако ме

вера не убила, а то ће сва војска очима видети, и твоја и турска, и ти пре но што умреш. Сутра је недеља, Видов дан, крсно име, видећемо ко је вера, ко ли је невера. Ја сутра идем у табор турски, и убићу цара Мурата и стаћу му ногом на грло под чадором његовим за истину моју“. После тога устану сва тројица од вечере, и сутра зором оду у турски логор. Милош прободе Мурата у прси, истрчи из шатора, заборавив стати му ногом на грло врати се у шатор те и то изврши, па онда сва тројица нагну кроз Турке убијајући. Најпре погибе Иван, па Милан, изгубив најпре деспу руку, а остаде сам Милош, коме крв на нос удари од увелика јада“. Оп је могао измаћи, али укличе лас како женски: О ви Турци, тужни и махнити, ни-

18