Godišnjica Nikole Čupića

а = = БЕРГ Бр н" МРИЦЕ а = =

_

и 7.

ВУК БРАНКОВИЋ 981

" совчићем«“ и извршио што је обрекао. У два скока допре

до коња и навали кроз Турке, који му погубе све три слуге. Тада је уизишао глас из облака“, да Турци бацају сабље и штитове пред њега. На тај начин Милош падне с коњем, Турци му одсеку ногу, а он, одупирући се на копље, довикиваше Лазара у помоћ. Лазару се учини да чује његов глас и стаде се спремати дл почне бој, али Турци ударише и разбише га, Вук „утече у планину 3елену«“ а Лазара ухватише и Мурату одведоше. Видев у шатору Милоша, Лазар му рече:

„Ах блажена мајка твоја, која те је породила, Тобом сам се свеђ дичио међу браћом и господом; А проклета мајка била која је Вука породила, Он је мени срамоту пред господом учинио !

И мени је издају на Косову учинио !«“

Турци му не дадну више говорити, већ га погубе!37, 6. Од традиција и народних песама о боју косовском, забележених прошлог века, мало се разликују народне песме, које је, пре 60 година, покупио Вук Караџић. По тим песмама, цар Мурат је пао у Косово с војском преко 300.000, и то: 100.000 спахија (коњице), 100.000 јаничара (пешадије), 100.000 „некакога 'Туке и Манџуке« (азијата), и једна војска, којој се не казује број, под »силним« Влах-Алијом. Мурат је разапео шатор на Мазгиту, а војска је »ухватила и Лаб и Ситницу“. За тим је Мурат Лазару писао овако: „Ој Лазаре од Србије главо ! Нит' је било, нити може бити: Једна земља а два господара; Једна раја два харача даје, Царовати оба не можемо,

137 Гџањф. 243—948. Гласп,. П. одељ. књ. Х. 3—10.