Godišnjica Nikole Čupića

282 ВУК БРАНКОВИЋ

Већ ми пошљи кључе и хараче, Златне кључе од свијех градова И хараче од седам годипа; Ако ли ми то послати нећеш, А ти хајде у поље Косово,

Да сабљама земљу дијелимо«“!38,

Кнез Лазар не хте се покорити, већ се стаде спремати. И ако је „љуто“ проклињао: „Ко је Србин и српскога рода, И од српске крви и колена, А не дошо на бој на Косово, Не имао од срца порода ! Ни мушкога ни девојачкога; Од руке му ништа не родило ! Рујно вино ни шеница бела; Рђом капо док му је колена !«!39,

није могао искупнти више од 77.000 војника. Помоћ 'коју му је довео херцег Степан износила је 60:00014,

Пре одласка на Косово, Лазар је, у очи славе, искупао на гозбу уеву господу и господичиће«, с десне стране метнуо »утаста“ Југ Богдана, с леве Вука Бранковића, у заставу Милоша Обилића с Миланом Топлицом и Иваном Косанчићем. За тим је узео, „златан пехар вина« и напио зету Обилићу, кога је Вук оклеветао био:

138 Нар. пјесме, Џ (издање 1875), 265, 266, 313, 309.

139 па. 299. И

110 Песма је помвшала Степана и деда му Влатка, који је довео босанску помоћ (која је по преводиоцу Дуке износила 20.000). По истој песми били су на Косову три Мрњавчевића са 90.000 и Југ Богдан са 93.000, и ако се зна, да су они пре тога од Турака побеђени (ако се под Југ Богданом

мисли Богдан, брат Оливеров). П1а 297.