Godišnjica Nikole Čupića

ВУК БРАНКОВИЋ 9293

Вука Бранковића за издајство, али и пак с неком резервом, јер вели: »Вук Бранковић, зет кнеза Лазара, спасе се готово с целом својом војском, јер је (као што неки кажу)

Ђе ] Милоша кобила родила,

Бедевија што ждријеби ждраде,

Нашли су га јутру у ерђели;

Кобила га сисом одојила,

С тога снажан, с тога висок јесте» 2 (Кар. П. 239).

А Марко Краљевић, по што је Роксанди очи извадио, говори јој: |

«Бирај саде, Роксанда ђевојко !

Бирај саде кога теби драго:

Ја ти драго турску придворицу,

Ја ти драго Кобилић Милоша,

ја ти драго Рељу копилана» (114. 241).

У једној песми из Босне пева се како је цар Душан у планини нашао зелено ждребе и на њему дете, па га узео и чадео му име Милош Обидић, и како су цареве војводе између себе рекле:

„Слушај цара! слушај разговора !

Што покрсти чедо пренејако.

Те му каже Обилић Милошу !

Оно није Обилић Милошу,

Већ је оно Кобилић Милошу

Јер је њега родила кобила,

По планини нејака носала,

Он не има ни оца ни мајке» (Петран. Ш. 204).

М. Милојевић чуо је у Дреници причу, како је цар Душан нашао Милоша као чобанче од 8 година и узео га себи, и како је његова мати имала тако ведике сисе, да их је «морала, кад иде, преко рамена претурати“, и душан је, видећи то, рекао: «Од кобиле ц ждребе» (Путоп. П. 109—110)! Готово исга прича прича се у Поцерју, али Душан је рекао :

= =