Godišnjica Nikole Čupića

294 ВУК БРАНКОВИЋ

тајно уговорио с Муратом, да изда (као што је већ учинио) свога таста, да би добио његову државу“. После четири године и Лукарић приписа пораз косовски издајству Вукову, али он изостави целу причу о завади између сестард и пашенога и о здравици Лазаревој, што показује, да је све то Орбин узео из народног причања, чему Лукарић не хте веровати. Из Орбина и Лукарића прешла је прича о издајству Вукову у дела познијих писаца.

Што је учинио Орбин, учини и његов сувременик, непознати писац тако званог Бранковићева летописа, у који, без сумње из народног причања, унесе : да су Лазара, за време битке, «изневерили и побегли Вук Бранковић и друге војводе.« У ХУШ. веку приписује се косовски пораз ,

«Међер обила мајка родила обила јунака», те се о тога назвао Обилић, што јасно показује како је старија прича придагођена новијем презимену.

Из свега до сад казапог види се, да је Мидошево презиме Кобилић (Кобиловић због размера 7), као што је и Рајић писао, нити је оно са свим усамљено. Тако се један дубровачки скоротеча 1313. звао Радоста Кобила (Моп. Вас. 1. 54). У Приморју помиње се 1397. властелин кнеза Павла Радино-. вића Вукосав Кобилачић (Мог. Бегр. 229; упор. Кикшј. Содех Тр]. П. 126). У босанском Језеру живео је, 1544 г. неки Бартоло Кобилић (Рат. 111 п 113). У београдском хералдичком зборнику 17. века долази породица Кобилљића (Годишњ. МГ. 99). Крајем ХУП. или почетком ХУШ. века назват је Милош у једној нар. песми Драгиловић (Гал. Х. др. одељ. 1112, предг. 133), а 1737 г. у подгоричком летопису Омиљевић (беаг. ХШ. 184), дакле пре но што се назива Обилићем. (Презиме «Копилић» у турском Ферману рђаво је записано или прочитано, прем да се 1330. помиње у дечанској хрисовуљи човек Копил Бојановић (Гл. ХШ. др. одељ. 23.) а 1417 у Конавлима Прибисав Копиловић (Пуц. [. 136).