Godišnjica Nikole Čupića

“

24 Е ПОЉСКО ПИТАЊЕ У Х1Х. ВЕКУ

тим те преране вести биле потврђене, говор министра енглеског био је далеко мање енергичан. У својем протесту, састављеном том приликом, он не спори да је република Краковска злоупотребила слободу која јој је била дана „ради благостања и среће њезиних властитих грађана, а. не да изазива немире и нереде у су едним земљама.“ Претварајући се да сматра нотиФикацију трију сила као предлог још неизвршен, он вели, да му не може дати својег пристанка, јер је независност републичина, гарантована Бечким уговором.1) ·

Францески министар, Гизо, протествовао је далеко отвореније и енергичније у име Францеске. „Влада, краљева, вели он, чини употребу од својег неоспорног права, а у исто време врши и своју дужност, протествујући свечано против уништавања републике Краковске, уништавања, које је противно и речи и смислу бечког уговора од 9. јуна 1815 год. .. . . Ниједна сила не може се ослободити од обавеза тог уговора а да у исто време не ослободи, и друге. . . Францеска није ни мало заборавила мучне жртве које су јој наметнули уговори од 1815 год.) она би могла да се радује акту који би је овластио, по праведном реципроцитету, да у будуће води рачуна једино о својим интересима, па ето ипак она опомиње на верно вршење уговора силе које су баш у том истом уговору нашле највеће користи.“>)

Оба протеста су јасно показивала да ће се и једна и друга западна сила ограничити на голе платонске манифестације у корист Кракове. Њихове ноте су констатовале тешку повреду нанету Бечком уговору, и назначавалде су, као непосредну последицу те повреде, право и за остале силе потписнице да сматрају да су разрешене

Аппџатге де'Бевиге, год. 1815, Аррепфсе стр. 130. 2, Апппалге де Безиге год. 1815, Аррепфсе стр. 123.