Godišnjica Nikole Čupića

МОМ у.“

4 (~ У р . и

ПОЉСКО ПИТАЊЕ У ХЛХ. ВЕКУ 35

нистра, г. Бизмарка, побудиле су их да употребе све своје напоре не би ли обрлатиле Аустрију.

Аустрија се покаже у овој прилици сасвим неодлучна, што је у осталом био њезин обичај. За дуго она није могла да се реши нити да се по примеру Пруске споразуме са Русијом и да јој помогне да угуши устанак, нити да се искрено и енергично придружи Францеској и Енглеској, те да поради на обнављању независне пољске краљевине. После дугог премишљања она пристане да се придружи моралној пресији против Русије, али не хтедне ни да чује о материјалној пресији. По тако извршеном споразуму све три силе управе руској влади дипломатске представке, и то свака за се у оделитој ноти, јер је се Аустрија тврдоглаво опирала пошиљању једне колективне ноте, која би морала да има далеко пресуднијег значаја. (Францеска је нота од 9., енглеска од 10., а аустријска, од 12. априла 1863. год.).

Руска влада обећа одмах потпуну амнестију свим устаницима који буду положили оружје пре !. (13.) маја. Она објави да неће дирати у либералне установе којима је Пољска обдарена била указима од 1861. год. обећава"јући да ће их шта више и проширити и према потребама земље и времена. 14. (26.) априла кнез Горчаков одговори врло помирљиво на представке трију сила. Признајући да је општи интерес европског поретка апгажован у Пољској, он је бацао одговорнст за устанак на бушкарања космополитских револуционара који прете миру читаве Европе. Односно Бечког уговора на који је се позивала енглеска нлада руски министар је изјављивао да је готов да ступи на то земљиште, примећујући „да је ту мање у питању сам текст уговора но и његово тумачење." Он пак са своје стране мисли да се из текста јасно даје видети да је устав од 1815. год. био вољан уступак цара Александра Пољацима.