Godišnjica Nikole Čupića

36 ~ ПОЉСКО ПИТАЊЕ У Х1Х. ВЕКУ

о = =

После тог одговора Горчаковљевог који и ако није давао никаквих · ПОЗИТИВНИХ. обећања, остављао је ипак отворена врата за даље преговоре, три силе су дискутовале како да учине нове кораке и да изложе основе за | | решавање пољског питања. Две западне силе морале су да преговарају са Аустријом односно многих тачака, те се споразум није могао утврдити пре половине јуна. Енглеска и Францеска нота, обе од 17 јуна, тражиле су да се састави конференција, сила потписница Бечког уговора. те да реши пољско питање на основи ових шест принципа:

19. општа и потпуна амнестија пољским устаницима ;

29. народно пољско представништво са истим повластицама које је имало по уставу од 1815 год;

39. искључиво право Пољака на јавна звања у границама пољске државе;

47. потпуна слобода савестии укидање свију ограничења наметнутих католичкој вероисповеди;

5'., искључива употреба пољеког језика:у администрацији, у судовима и у настави;

6%. увођење правилног законитог система рекрутовања. Ноте су тражиле сем тога да се одмах обуставе непријатељства и да се до одлуке конференцијине одржи војничка зјаји дио између руских група и устаника.

Аустријска нота од 18. јуна садржавала је све те исте предлоге изузев једне разлике односно друге тачке. Она је захтевала да народно представништво које ће се увести у Пољској имадне само удела у земаљском законодавствуи озбиљна средства да контролише администрацију.

Дуго аустријско устезање дало је Русији времена да постигне знатне резултате против устаника те се с тога она сад и покаже далеко мање расположена да -чини концесије. У својем одговору од (19). ] јула на ове аруге