Godišnjica Nikole Čupića

„ЊВ

и > -

“

Г, ЈА ; ПОЉСКО ПИТАЊЕ У ХЈХ. ВЕКУ 37

пе

представке кнез Горчаков не признаје више никакву на А

лежност за решавање пољског питања силама потписницама Бечког уговора. Одг оварајући на Францеску ноту, која је остављала још једнако на страну право сила потписница Бечког уговора, па апеловала искључиво на интерес великих сила да се мир одржи, руски министар вели: „Кад је мир јако нарушен у једној земљи суседне државе не могу остати индиферентне, а и остале силе имају без сумњв права да воде о том рачуна у интересу опште сигурности. Али позитивно право у том погледу може бити засновано једино на уговорним одредбама... .. Односно истакнуте комбинације да се сазове конфенренција, ми не. споримо си. лама потписницама Бечког уговора од 9 јуна 1815 год. право да по својем властитом убеђењу тумаче какву санкцију треба дати одре, дбама тог уговора. И ако је све што се може рећи о члану 1. Бечког уговора већ речено, па све то ипак није довело ни до каквих практичних резултата, ми смо вазда готови да

примимо у најпомирљивијем духу и са највећом пажњом“

идеје које нам буду саопштене путем обичних дипломатских односа. Али сазив конференције би далеко премашио границе тог права тумачења. Такав скуп који би имао за предмет да испита: питања у вези са најинтимнијим детаљима унутарње администрације био би непосредно мешање у унутарње послове једне велике силе, које би она могла тим мање да дозволи, што оно није основано ни на речи ни на смислу уговора < Тврдећи затим да се сад расправљају једино питања о административној организацији, која су 1815 год. била расправљена споразумно између три силе учеснице у деоби Пољске, кнез Горчаков изјављује да је готов да.се иу овој прилици споразуме са бечким и берлинским кабинетом.')

1, Агећпуезв Фротан даиев гоћ. 1863, ТУ стр. 213.

,

.