Godišnjica Nikole Čupića

КОЗЕРИЈЕ ИЗ КЊИЖЕВНЕ ЕСТЕТИКЕ 297

литве и химне; а химне и молитве су код свих народа најстарија поезија.

Треба времена да протече, да се из патријархалног стања почне прелазити у политичка друштва, и да се удружена племена, под заставом вођа и јунака састану на каквом ратничком или иначе важном послу и предузећу, те да се јави епска песма која ће причати о радњама људским и прослављати дела племенских јунака. А треба векови да протеку; да пројури и то јуначко или херојско време; да се народи зауставе и смире на једноме земљишту; да почну живети уређеним политичким животом; да сабрана искуства разведре колико толико памет и разбистре поглед човечји на природу и свет; да радње мирне и јачи саобраћај између људи изнесу у важности личност, карактер и врлине појединаца, те да се јави права, слободна лирска песма која ће носити свеколика различна осећања, жеље и мисли људи.

Драмска поезија долази последња на ред. Кад дру“ штва доспеју до великог културног сјаја; кад науке и Философија постигну извесне успехе и почну објашњавати материјални свет и откривати тајне у појавима људског живота и тежњама човечје природе; кад разноструки а лакши начини за подмирење потреба, за удобан и богат живот, оставе слободе човеку да тражи још задовољења својим осећањима и души у уметностима и делима лепоте; онда се јавља драмска уметност.

Драма има посла са човеком слободним ; с његовим страстима и наклоностима какве теку слободно из душе му. За то се она јавља и достиже до највеће савршености у веку слободе и просвећености.

То је пут којим се песничка књижевност развијала код старих Јелина, где се књижевност у ошгте развијала самостално, из унутарњих друштвених потреба и разлога народних, без утицаја споља.