Godišnjica Nikole Čupića

КОЗЕРИЈЕ ИЗ КЊИЖЕВНЕ ЕСТЕТИКЕ 307

овде, и чекаћу, у сузама, јутро. Копајте гроб, о ви пријатељи мртвих, али га не покривајте док ја не стигнем. Ја осећам како ме живот оставља као сан. Зашто бих и остала иза мојих пријатеља Милије ми је да се одмарам поред њих на обали овог потока. Кад се ноћ спусти на брег, кад ветар заљуља траву на пољани, моја ће сенка седети и оплакивати смрт пријатеља. Ловац ће чути из дубине горе мој глас, плашиће се, али ће радо слушати, јер ће мој глас бити сладак за моје пријатеље, јер сам их волела»,

Да узмемо сад који примерак из поезије народа Еврејског. Али ће бити потребно да кажем коју реч, најпре, о еврејским песницима.

Златно време Еврејског народа било јеу Х Веку пре Хиста, за владе цара Давида и Соломона. Еврејска је држава тада била најмоћнија у западној Азији. Индустрија је у њој цветала, трговина била врло пространа и моћна, науке и уметности јако напредне. На двору се живело луксузно и сјајно. Давид је сам био песник а Соломон учен човек; и прикупљали су на двор друге песнике, и штитили научне радове.

Но на жалост из те сјајне епохе мало је остало сачувано књижевних и песничких радова. Од Давидове велике песничке радње сачувано нам је само неколико уломака у П књизи Самујиловој, где је и песма његова, којом оплакује смрт Саулову ; и можда још само неколико псалама. Соломонова су дела са свим пропала. Оно што се приписује њему и носи његово име у збирци старозаветних књига под именом «Приче Соломонове«“ и „Песма над песмама,“ припада различним временима.

У погледу књижевности друго сјајно и на раду обилно време у Историји Евреја било је у УП Веку пре

1) Магтопфе] П. 344. 90"