Godišnjica Nikole Čupića

308 КОЗЕРИЈЕ ИЗ КЊИЖЕВНЕ ЕСТЕТИКЕ

Христа, за владе цара јудејског Хисхије. И Хисхија је био сам песник, и под његовом заштитом, а у заклону кратког мира са краљевима асирским, књижевност је живахнула. Хискија је особито штитио религиозну поезију. Тврда вера у Јехву да ће бити браник свог избраног народа била је извор одушевљењу читавог низа песника, који су народ храбрили и утехе му давали. Еф ћап, Етгаћи, Нетап, Сајсој, Пагда и други, певали су оне песме узвишене лепоте у којима је величина и сила Божја у њеГовој јарости и његовој благости ненадмашном уметношћу и одушевљењем опевана. Већина псалама оне збирке: што Давидово име носи опевана је од тих дворских песника Хискијиног времена. По Хискијиној наредби, и под његовим надзором, скупљени су и уређени многи споменици старе еврејске поезије. Тада су скупљене из уста народних и пословице и мудре изреке које је народ приписивао Соломону. Време Хискијино било је време необичног полета на пољу књижевном. Том времену припадају и ако нешто старији, пророци и песници Јоило, Амос, и Осија (Хошеа). Али у целом том времену највећи ум, најобразованији човек, најсавршенији писац и песник био је Јесајија (Исајија). Све што дела књижевности (вели Ренан) чини савршеним: укус, ритам, мера, савршеност облика, налази се код Јесајије и говори о висини образовања какво нису имали ни псалмисте ни стари пророци.

У доцнијим временима, после ове кратке а сјајне књижевне епохе, најзнатнији песник и пророк био је Јеремија. Он је живео у једном страховитом времену за његову отаџбину и народ, и био је очевидац оног што је Јесајија предвиђао и описивао, пропасти своје отаџбине и поробљења свог племена. Године 581, после једне побуне у Јудеји, НабукудурусуФ удари последњи смртни

"| Мазретаи 1 146. Еепатп НИ сепбг.дев Тапепег ветиндев..