Godišnjica Nikole Čupića

КОЗЕРИЈЕ ИЗ КЊИЖЕВНЕ ЕСТЕТИКЕ 903 ве онецсил--_______________- ан у Н ННОИН 0 6 И удар независности Еврејске државе, одведе масу народа у ропство из ког ће се ослободити истом после 50 год (536 пре Хр.) кад ће Кир персијски у једној битци пред Вавилоном срушити државу Калдејску и пустити робље Еврејско да се врати у своју отаџбину и обнови порушене зидине старог опалог града Давидовог. Јеремија није био у домовини кад је НабукудурусуфФ поробио. Он се нешто раније с једним делом парода иселио у Египат; и тамо је завијао свој бо и тугу над пропашћу своје отаџбине у спеву што се у збирци старозаветних књига зове „Плач Јеремијин,“

Моји образовани читаоци знају какво је писање у књигама које су нам остале сачуване од Евреја из оног старог и сјајног времена њихове прошлости. Они познају онај необичан стил којим се те књиге дижу над сваком другом књигом; оно хармонично, неодвојно сједињење смерности, наивности, лакоће, сладости, узвишености, достојанства у приповедању и изразу. У том писању нема ништа извештаченог, лажног; никаких украса; и опет има у њима нечег чега се ни код највећих стилиста модерних, ни код најзнатнијих писаца класичких, не налази. Је ли то стил, језик, којим Бог говори 2 Ја, грешник, то не знам, али једно знам, да никад истина, никад одушевљење за оно што је истинито, није нашло достојнијег говора него што је говор старозаветних књига.

Можда ћу речима једног знаменитог владике западне цркве моћи боље обележити разлику стила којим су те, за нас свете књиге, писане, од стила профаног писања. „Никад се Омер» вели Фенелон (цит из Кесопз де 1етађиге еђ; де тогаје раг Хов] 29 вади 1862 р. 222 [| „није приближио узвишености Мојсејевих песама, особито последњој, коју су деца Израјилска морала учити на памет; никад никака јелинска или латинска ода није могла достићи висину псалама; као што на пр. онај псалам који