Godišnjica Nikole Čupića

310 КОЗЕРИЈЕ ИЗ КЊИЖЕВНЕ ЕСТЕТИКЕ

=

почиње „Бог богова је проговорио и позвао земљу,“ надмашава свако људско уображење. Никад Омер, никад други какав песник није раван Јесајији кад описује величину Бога, пред чијим су погледом „Краљевства зрно праха а васиона чадор који се данас разапиње а сутра диже.“ Овај пророк и песник, кад описује веселе и слатке стране мира, има нежности еклоге, а другом приликом диже се тако високо да оставља све испод себе. Али чега има у профаној књижевности старих народа што би се могло упоредити причању и песми нежнога Јеремије, кад оплакује беду свог народа; или списима пророка Нахума. који из даљине види пад горде Ниниве пред небројном војском туђинском 2 Чини се читаоцу да види ту војску; чини му се да чује звекет оружја и врктање ратничких кола. Све је насликано живо. Он оставља Омера далеко испод себе. Најпосле, има толико разлике између песника профаних и песника старозаветних (или пророка) колико има разлике између лажног одушевљења и одушевљења истинитог. Једни истинито инспирисани исказују нешто божанско, а други у труду и напору да се узвисе над собом не умеју никад да сакрију своју људску слабост.»

Да узмемо сад који пример. У песми Мојсејевој којом се слави величина Јехве и милост његова којом спасе народ Израјиљев на домаку Мисираца који су појурили у потеру за њима, пи удави у валима морским Фараона, и силну његову коњицу, има узвишеног дивљења величини Божјој, и одушевљене захвалности.

«Певаћу Господа, јер се славно прослави. Сила је моја и песма моја Господ који ме избави. Он је Бог мој и славићу га. Ко је као ти међу силнима, Господе, ко је као ти славан у светости, страшан у хвали. Ти пружи десницу своју и земља прождре непријатеље моје; бездони их покрише. Десница твоја, Господе, прослави се у сили; десница твоја сатре непријатеља. И мноштвом ве-