Godišnjica Nikole Čupića

312 КОЗЕРИЈЕ ИЗ КЊИЖЕВНЕ ЕСТЕТИКЕ

Асирска је држава тада била силна. Њом је владао просвећен и јуначан владалац Сенахериб, који је за вештину и књижевност асирску био оно, што су били Давид и Соломон за вештину и књижевност еврејску. Из тог сјајног времена су већином они остаци необичне, ориђиналне и реалистичне уметности асирске, које налазимо у британском музеју и у другим знатнијим музејима европским. Нинива се дигла у сјају и велелепности највећој за владе Сенахерибове. У земљи Еврејској, на против, били су највећи раздори; раздори између две државице, Јудеје и Самарије; раздори између партије консервативне која је хтела очувати чистоту старе вере и народних обичаја и партије која се одала туђим обичајима и туђој вери. Осем тога Сенахериб је опустошио Јудеју 704 год., а Самарија је неколико година раније била те судбине. Јесајија је био очевидац свега тога и предвиђао је скору пропаст своје отаџбине. Пред његовим оком које је видело у даљину , разастирала је се црна слика будућности; и његову песму бојадише очајање и туга. Али је он видео и даље још. Иза дана несреће и искушења доћи ће опет дани радости. Из развалина грешнога Јерусалима дићи ће се нови и сјајан Јерусалим. Треба читати Јесајију па да се види лепота његове маште, богаство таблоа узвишене и нежне лепоте какве његов ђеније јасно види и хвата онако како му се у мисли и инспирисаном заносу појављују један за другим. Ја ћу само неколике стихове његове исписати, из Даничићева превода и ако је у том преводу из девете руке уништено доста од лепоте какву ориђинал има, а пре свега тотално порушен ритам и стих Јесајијине поезије. Своје песме почиње Јесајија овим привиђењем величанствене маште и лепоте. „1) Године кад умре цар Хошеја видјех господа гдје сједи на пријестолу високу и у здигнуту, и скут му испуњаваше цркву. 2) Серафими