Godišnjica Nikole Čupića

100 ИЗ СВОЈИХ УСПОМЕНА

ЈУ РА О ЕС и +

небројне лепоте ове миле земље: али моја Ковиона са својим широким видиком, са својом близином великом живом друму, са својим Јелиначким извором и, поврх свега тога, с толиким подсећањима на моје јутро од живота — мени је толико мила да ми се чини: ту ће ми земља бити лакша него игде, кад у њу легнем да боравим вечни санак.

да то сам на врх Ковионе био изабрао место, и посадио четири јеле, да ми ту вечна кућа буде. Али, промисливши колико би се око тога намучили они који ми последњи пут заклопе очи, одустао сам од тога, и не тражим да се то учини.

Ви, који ово ушчитате, и који не само гледате Ковиону у данашњем њеном промењеном облику, него још пролећете железницом кроз утробу њену, можете ми се чудити: што толико хвалим место које данас нема никаквих особитих лепота. Може бити да ви, тако мислећи, нећете грешити; али верујте да ни ја нисам грешио кад сам осећао ово што пишем.

Ја сам у Ковиони боравио пре 50 година! Онда њено побиље била обујмила млада церова гора као ав најлепши босиљак; низ три њена рта, три Проа (Шибовити, Велики, и Мали) који се од њенога ја спуштају на север ка Стругари и Збеговишту, а је крупна букова гора да човек у по дана није ао сагледати сунца. Баш она коса, кроз коју је да- | · пробијен железнички тунел, била је покривена, хидугодишњим гајем. Од механе на Трешњи и главнога

гма, који је тако близу, Ковиону је растављао густи '· Липак.

Само њиве и ливаде мога оца, неке крчевине Јок-

(ове, Ицине, и Томине, бејаху сав пропланак у том ју од недирнуте горв.