Godišnjica Nikole Čupića

ИЗ ОВОЈИХ УСПОМЕНА.

Место мојега рођења. Детињство. За Стоком. У школи, у Рицњу. У Гиммазији, у Београду.

Р__ НЕШТО О СЕЛУ РИПЊУ

Кад човеку сунце живота већ нагне на заранке, кад му се видик у будућност сузи, или сужавати почне: онда се он радо окреће у своју прошлост и, сећањем онога, што је било некад, зачињава своју шуту садашњост; тада се радије опомиње онога времена које је цело било његово, него што гледа оно Које се, често на његове очи, измиче од њега и прилази другима, млађима, на којима за часак остаје свет...

Ја сам се у свом животу доста пута и осветлио и огрејао на сунцу доброте оних људи с којима сам ДОлазио у додир; много пута сам, путујући по лепој земљи Србији, и гледајући красоте њезине, осећао мидину и задовољство, а догађало се је, душа ваља, да сам сен сувобљавао с понеким од својих суграђана...

Данас ми је мило сећати се свега тога.

Даљина, Која ме раставља од тих људи, и од онога што је бивало некад, учиниће, надам се, да оно

што је у своје време било лепо —- данас буде лешпе, а што је некад било ружно — данас да буде мање ружно.

5»