Godišnjica Nikole Čupića
68 из својих УСПОМЕНА
а втае вика о павиљона пиљевина ===
И планине су глатке кад се из далека гледају...
И дужност ми је и велика радост на првом месту поменути место где ме је нрви пут огрејало сунце, у ком сам провео јутро од живота, и из кога сам изнео заметке толиким својим потоњим моралним тековинама. То је место рођења мојега, то је село Рипањ.
На југ од Београда, четири сата обичнога пута, а железничком пругом око 22 километра, на старом крагујевачком друму, насељено је село Рипањ.
Овло се то пружило по једној коси која се одваја од онога била на ком су висови: Досмај, Ковиона, и Авала. Од Авалинога присоја ту косу, на којој је село Рипањ, одваја вода која се, на свом утоку у Саву, зове Топчидерска Река.
Рипањ је једно од највећих села у овом крају Шумадије. Године 1363 у њему је било 1839 душа са 378 пореских глава; године 18383 самих пореских глава било је 588, а године 1886 тај је број скочио на 00! Старци су ми причали да је Рипањ 1813 године имао само 40 кућа, па се и онда бројао у велика села у Шумадији.
У старије време било је око Рипња неколико заселака које је све Турчин, рипањскин спахија, саселио у Рипањ. Отуда је Рипњу дошао онако велики хатар да му данас завиде сва околна села.
Засеоци који су у Рипањ сасељени понменце ово су:
1. Трешња, заселак који је био онде где је сада Метана на Трешњи ;
2. Степашиновац, на северној страни од данашњега Рипња, идући под Авалу;
8. Паланка, на запад од села Рипња;
4. Чаршија, под Авалом;
На местима где су били ти засеоци сада су њиве и ливаде.