Godišnjica Nikole Čupića

68 из својих УСПОМЕНА

а втае вика о павиљона пиљевина ===

И планине су глатке кад се из далека гледају...

И дужност ми је и велика радост на првом месту поменути место где ме је нрви пут огрејало сунце, у ком сам провео јутро од живота, и из кога сам изнео заметке толиким својим потоњим моралним тековинама. То је место рођења мојега, то је село Рипањ.

На југ од Београда, четири сата обичнога пута, а железничком пругом око 22 километра, на старом крагујевачком друму, насељено је село Рипањ.

Овло се то пружило по једној коси која се одваја од онога била на ком су висови: Досмај, Ковиона, и Авала. Од Авалинога присоја ту косу, на којој је село Рипањ, одваја вода која се, на свом утоку у Саву, зове Топчидерска Река.

Рипањ је једно од највећих села у овом крају Шумадије. Године 1363 у њему је било 1839 душа са 378 пореских глава; године 18383 самих пореских глава било је 588, а године 1886 тај је број скочио на 00! Старци су ми причали да је Рипањ 1813 године имао само 40 кућа, па се и онда бројао у велика села у Шумадији.

У старије време било је око Рипња неколико заселака које је све Турчин, рипањскин спахија, саселио у Рипањ. Отуда је Рипњу дошао онако велики хатар да му данас завиде сва околна села.

Засеоци који су у Рипањ сасељени понменце ово су:

1. Трешња, заселак који је био онде где је сада Метана на Трешњи ;

2. Степашиновац, на северној страни од данашњега Рипња, идући под Авалу;

8. Паланка, на запад од села Рипња;

4. Чаршија, под Авалом;

На местима где су били ти засеоци сада су њиве и ливаде.