Godišnjica Nikole Čupića

МЕСТО РОЂЕЊА. ДЕТИЊСТВО 41

о =

о = а 46

па и заспао. Кад сам се пробудио, видим да је хлад од дрвета отишао на другу страну, а мене опекло врело летње сунце. Нисам разумео како је дошла та промена. Мајка ми је објашњавала како је боље умела, али сам ја дуго остао неламирен.

Мајка ми није била ни крупна нити каквога крелкога састава, али је ипак била веома издржљива. да издржљивост њезину ево једнога сведочанства :

Једнога лета, све ми се чини године 18343, ната снаха Јана, родом из Остружнице из куће Дољанчевића, бејаше нешто слаба онамо у свом роду. Једно јутро моја мајка узме мене и кренемо се да је видимо. Преко Липовице ми дођемо у Сремчицу, па оданде у Остружницу. Ту нам кажу да је Јана у Фелезнику на лечењу код неке видаре. Ми се одморисмо у Остружници па одонуда дођемо у сЊелезник. Ту смо снаху видели, одморили се и, још то вече, преко села Рушња, стигнемо у Рипањ. У свом потоњем животу, ја сам много пешачио, али се свакад зачудим кад се сетим колико смо места тога дана прешли ја и моја мајка.

да мојега детињства било је у Рипњу још доста старих људи који се нису шишали, него су своју косу сплетали у плетеницу коју су пуштали низ леђа, Или су је повијали под своју капу.

Кнез Милош је био заповедио да се сваки мора шишати; али се људи тешко растају од својих старих навика. И мене мајка није дуго време дала шишати, него ми је косу плела у плетеницу која ми је висила низ леђа,

Некад ми је у ту плетеницу уплетала неки 24лош са старинским Парама које су ми звецкале низ леђа кад се играм и скачем с децом. Мене је страшно