Godišnjica Nikole Čupića

МЕСТО РОЂЕЊА. ДЕТИЊСТВО 81

из Ковионе. Како уђе у авлију, погледа, у башту, и срдито рече:

— А во оно уради, млеко му материно '

— Ја, тата, одговорих са свим мирно.

— Па, несташко један! настави он: — Зар се ти немаде чим другим занграти него исече оволики купус '

Ја се скамених на те његове речи. У тај мах, мајка ми, идући с каблом онамо на музлицу, прође поред оца, нешто се малко као закачи за њега, и гласно рече:

— Удри, удри! И мени данас у душу таче!..

· Отац ме одиста удари дланом по глави једном или два пута. Ја бризнух у плач, и одмах одох у собу где смо обично спавали. Што ме отац осрамоти, што ме истуче, било ми је тешко; али много теже било ми је што мати изговори оне речи, а ја сам њу питао: да тај купус копам. Тако постиђен, расплакан, и ожалошћен легох без вечере у постељу. Не знам колико сам спавао, али ме у један мах пробуди неки разговор. Отац и мајка хоће да легну, па се разговарају а ја још Ичем од плача. Будан сам, а чиним се да нисам.

— Срце моје, рећи ће мајка оцу, још Иче од плача. Баш га, море, истуче за пра Бога.

— Како за пра Бога! Зар није он исекао купус!

—- Јесте он, али ево како је то било. Ја навалила да доткам ону опалу, а он нема с ким да св заигра па се увио око разбоја те ми смета. Слах га неколико пута да се забави чим било, а он не може сам. Док ме одједном упита:

— Да идем, мајо, да копам купус!

— Иди, одговорих му ја, само да се одбије од разбоја, и не слутећи да ђе он копати истински купус. И тако је он чинио по мојој речи.

ТОДИШЊЕЦА Х1У 6