Godišnjica Nikole Čupića

84 из СВОЈИХ УСПОМЕНА

је, побадајући своја три прста, начинила неке шаре. Пошто је лепиња нарасла и испекла се, ти су се прсти могли лепо распознати. Бата Стојан узео једну лепињу, па бројећи на њој те шаре од 10 на више показује мени како се броји. Кад то све са мном преброји, извади оно срце и једемо га, а обод (крајику од лепиње) он натакне себи на руку, као какву велику гривиј, И нама пркоси да нам од тога неће дати ништа.

Понављајући са мином неколико пута то бројање, и уверивши се да већ знам, он рече:

— Е сад умеш бројити до двадесет '

— Зна вао Диша, рече сестра наша Перуника, па неосетно рашчену ону гривну од лепиње с Батине пуке. и е њом побеже у воће.

ви пренусмо у смеј. Бата љут, отрча за њом стиже. Еле ја упамтих како се броји до 20. мо имали: говеда, оваца, коза, свиња, и кљуда наша сва сам познавао; овце и козе чим им; али свиње и кљусад, особито млађи приам могао свакад распознати, осем по ровашу. „ кроз која сам макар једном прошао, дрј пута које сам само једном видео, нисам урављао. А подуже нисам могао да се досеразна места стоје једно према другом. На Јућевачки је Извор на запад од наше куће, је на југоисток, па идући с оцем у Ковиону , пута заиштем воде, баш на ФЊутом Брегу.

ипој малп бејаше неки Диша Глљуваковић. Био је већ а није умео избројити до 10. Једном је жирио свиње ју до наших свиња Ту му се опраси крмача и он и петоро прасаца. Други дан дође и под крмачом нађе а па се стане дерати:

ку, брато Јоване, обрати се мом оцу: — Опрасила ми јиноћ бидо пет прасаца, а сад је шест, па једнога нема! уку имао мој отац довле га је утишао, ади Диша није је више: цет, или шест 7