Godišnjica Nikole Čupića

МИЛОРАД П. ШАПЧАНИН 17

нагомилају, онда се дух детињи или једнострано развија, или сасвим оптерети, осим што душевна страна ') остане не обделана“. Зато од основних школа ваља одбацити све претеране захтеве. „Њима је била и остаје главна цељ: да што више пробуде и развију у деци силе духа и срца, према пртребама грађанскога живота за који се спремају“. А пошто је у разним пределима различан и живот, то се „према томе мора подешавати и сам програм школин.“

У четвртом пододељку говори се о „духу поуке“. „Облик, ток и сва средства поуке немају јаку снагу ако нису задахнути духом „учитељевим“.... „Главно је дух учитељев, његова душа, његова радљивост, све њетово понашање, његов живот“... А ако у учитеља нестане „ове љубави, праве одушевљености и чистоте у животу, онда ишчезне у школи и овај унутарњи живот“. Учитељев рад онда „почне пролазити без свакога утицаја на децу, без пређашње благодети“.... „Сетити се ваља, да су стари учитељи, који се у школи служише лошим и непрактичним средствима, често добро и учили и васпитавали децу,... а да у новије доба, покрај свију разумних поправака, настава рамље са моралне немоћи и што у њојзи оскудева дух“. Затим наводи Целерове речи:.... „Стеку л' се у његову срцу: милосрђе, умиљатост, благост, побожност, стрпељивост, а пре свег: срдачна и искрена љубав, онда ће оне живећи у том духу постати оруђе божанске љубави која образује, која и најмањим срествима којих се он лати даје живота и снаге која силно утиче на децу“. Нема ли овога, све је залуд. „Само дух и живот кадри су опет произвести дута и живота.“

У петом је „Задовољство и радост у настави“. Шапчанин тражи, да учитељ врши свој посао „са. весе-

') Осећања.