Godišnjica Nikole Čupića

78 54 ГОДИШЊИЦА лим срцем и са добром вољом“; јер, вели, „оваква расположеност од стране учитељеве чини те се деца сасвим предаду учитељу, школа им постане мила, и све што од њих иште раде свесрдно“. Сем тога она и не да учитељу да „сустане и попусти“, а врло често помогне му да победи све тешкоће“. Али „радост ова постаје само у љубави према позиву“. А да она никад не би „избивала од учитеља“, потребно је ово седморо: 1. да је увек здрав; 2. да се непрестано духовно развија; 3. да се брижљиво спрема за посао који има да врши; 4. да уме победити себе; 5. да савесно врши своју службу; 6. да се и одмара пошто посао сврши; и 7. да уме ценити достојанство своје службе. Сад говори о свакој овој тачки посебице. Код последње вели: „Млађи учитељи особито ваља да се друже са оним старијим учитељима, који су целом душом одани својему позиву. Воља и љубав ових у школским пословима охрабриће их да и они својски приону. Искра искру пали“.

У последњем, шестом, пододељку говори „о тону у поуци“. „Тон је у поуци оно понашање, које долази из личних својстава учитељевих и које даје више живота и интереса ономе што предаје.“ Да би пак тон био што бољи, потребно је ово: 1. да се „живо и топло заузимамо за сваки рад око поуке и васпитања, а 0с0бито за ствар коју предадосмо“; 2. „да нам је говор жив као и све оно што радимо“. (А ово се састоји у томе: „ако имамо брз и оштар преглед; ако опажамо сваку околност која или помаже или уди настави; ако настајемо да сваку празнину испунимо; ако несмо спори у прелажењу с једнога предмета на други и умемо давати занимања свој деци,... ако се умемо довити начину и говорити језиком како ће нас деца разумети“). 8. Да се „подједнако и достојанствено понашамо и у говору избегавамо све што је пуко, просто и неучтиво“; 'и 4.