Godišnjica Nikole Čupića

80) ГОДИШЊИЦА

је за то, „што је Министар Просвете већ пустио у јавност пројект за уређење учитељске школе и сазвао велику комисију да испита разне поједине предлоге за преустројење школа“.

„Али шта ће нам учитељска школа — већ почињу питати публицисте не поимајући истинску потребу да се школа где ће се спремати учитељи одвоји од осталих средњих школа“, вели Шапчанин. Онда се упушта у доказивање потребе ове школе. Нећемо ређати разлоге његове') за то, јер је непотребно њих наведити данас. Али није без интереса навести резиме из њих, те да се види, како је Шапчанин ехватао потребу нарочите учитељске спреме. Он вели: „На кратко ; хоћемо не само научене него дужом практиком опробане учитеље, те да с поуздањем можемо очекивати, да нам омладину и поуче у првим знањима од преке потребе за потоњи живот и васпитају телесно и духовно“. Па се онда пита: „Може ли ово вршити човек који науком и васпитањем стоји на равној висини са оваким приуготовником 2“ Не. Такав ће рад бити и површан и погрешан. „Педатогија, вели, труди се да обележи највиша начела васпитања из којих се после изводе поједина правила и групишу у уређену целину“...

„А метод 2“ — пита се Шапчанин. Њега нема универзалнога једнога за све предмете, него често зависи и од личности учитељеве. Добар метод има ова „својства“: а) да побуђује у деце „жељу за науком и вољу да што сами изнађу и створе“; 6) да оно што науче и чине;

1) Те је разлоге баш тада још боље био изнео От. Д. Поповић у „Јединству“, бр. 64, 65, 66, 67 и 68, под натписом „Учитељска школа“. дато Шапчанин и веди овде: „Овако питање (о потреби Учитељске Шкоде) ваља да добије одговор од човека који је у овој ствари много вештији од мене“. И овде дакле провирује она лепа црта Шапчанинова — скромност,