Godišnjica Nikole Čupića

МИЛОРАД П. ШАПЧАНИН 81 в) да иде напред природним редом; г) да иде поступно, према снази дечјој; и д) да све доводи у везу те да „у себи има јединства“. Отуда се „педагогија и метод не могу ни замислити једно без другога“.

Па „хоћемо ли, вели, поверити неизвежбаним рукама крму од лађе на којој броди цео један наралатајг Не. „Нема, вели он, горе несреће од кораблекрушенија“ у поуци и васпитању, што га дајемо новим нараштајима“.

Сад прелази на само предавање г. Поповићево овим речима: „Доста сео овом закону поуке писало и говорило, а јуче бисмо тако срећни, те видесмо његове истине у практици“. Сад реферише о самоме предавању и не може да га се нахвали. Поповић је доиста био велики практичар и он је просто пленио своје слушаоце. Он им је био оличена методика, очигледна слика нове школе која тежи да потисне стари механизам у настави и терор у васпитању, а уведе наставу с разумевањем и васпитање засновано на прииципу љубави и чевечности. Није _ дакле чудо, што је био очарао и самога Шапчанина, те та овај не само истиче за углед него износи и огромну важност зборова и могућни, брзи успех њихов, ако би се на њима порадило овако, стварно и практички. Зато и препоручује ова његова практична предавања свима, учитељима. То и јесте циљ овој последњој глави ове интересне књижице. „А ево нам се у сваком погледу дају прилике за свестрани развитак. Штета би била не прионути свом снагом, да сваки, колико год можемо, потпомогнемо жељено напредовање“ — тако завршује Шапчанин ову главу а у исто време и књижицу ову.

П Хајнрих Песталоције

Као што видесмо, ово је штампано у „Српским Новинама“ и одатле оштампано у ову књижицу. С тога

ТОДИШЊИЦА ХХЛУ о