Godišnjica Nikole Čupića

82 ГОДИШЊИЦА

ћемо у прегледу њену бити краћи. У осталом ово је обична монограрФија о Песталоцију као педагогу, о његову животу и „његовој педагогијској радњи“, рађена по Алберту и Морфу, те с тога и доста позната. Нас овде више занима сам увод, који је чисто Шалпчанинов а тиче се нашега просветног стања и прилика у оно време.

„Данас је међу питањима која су на дневном реду најзнатније питање о васпитању. У свима круговима нашега народа живо се увиђа да будућност народна зависи од тога како ће се ово питање решити.“ Тако Шапчанин почиње овај рад. Опет дакле о важности васпитања и важности покрета за поправку његову. „То сведоче толике јавне речи поведене о овој ствари, па онда и комисија, која већ ово друга година ради на томе, да из основа преобрази уређење наше јавне наставе. Уз то се на свима крајевима... појављују недељна предавања за поуку неуких и неписмених, а међу учитељима опет тежња да се у „учитељским зборовима“ уједине, те да узајамним договором и обавештењем пронађу краћи а поузданији пут којим ће провести наставу у својој школи. И лист „Школа“, који излази већ ово трећа година,') такође је свесрдни раденик у овом живљем заузимању за бољитак школин“, вели Шапчанин.

„Ја сам пажљиво пропратио сваку мисао, сваки предлог, сваки корак, који је по овој ствари јавно изнесен. Мени је драго што могу изјаснити, да се сви, поред разноликих начина, слажемо у томе, да начело образовања, које доста нагиње у механазам, заменимо другим: које ће развијати у човеку све његове способности и снаге природно, свестрано и сагласно, а што се тиче саме наставе, то да се у напредак начини таком, да на темељу непосреднога опажања развија

7) Уређивао је М. 5. Милићевић.