Godišnjica Nikole Čupića

МИЛОРАД П. ШАПЧАНИН 5

саморадњу у деци“.... Из ових речи Шапчанинових провирује не само живи покрет ондашњи и сурадња Шапчанинова на њему него и поглед његов на тежњу овога покрета. СО тога их и наведосмо.

„Дакле хоћемо, вели даље, да развијамо младога човека с обзиром на природу. Хоћемо да развијамо у њему само оно што је већ природа усадила у њега. Хоћемо дакле у васпитању да пођемо оним путем, који је прокрчио дух великога педагога Песталоција“... И онда прелази на живот и рад Песталоцијев, наводећи, да управо с тога и предузима овај посао. „Осим ове побуде, вели, желим овим.... да пред наше учитеље изнесем пример колико ваља бити заузет за васпитање и наставу и спреман на прегоревање многих уживања и трпељиво сношење многих незгода и мучнога искушавања“... А за ово све доиста није могао изабрати бољи пример од Песталоција.

Сам тај Факат, што је Шапчанин изабрао баш Песталоција и његов рад за углед учитељима, казује, да је и он сам био срцем и душом одан ствари васпитној. Онако исто као што је волео песму и приповетку он је волео и децу и срећу њихову и народну и рад на стварању њену.

шШ Очигледна настава,

И ово је самосталан рад Шапчанинов као и „Посланица“. Шапчанин је сада (1871) већ био редовни члан Српског Ученог Друштва и ову је расправу читао у седници његовој. С тога ћемо се и на њој задржати мало повише.

У расправи је шест одељака.

Први обухвата: „Исторички развитак, — Јан Коменски. — Русб. — Песталоције. — Блудње о овом питању. — Сувремени законски прописи о очигледној настави“.

6