Godišnjica Nikole Čupića

56 ГаДИШЊИЦА

овога, „узима се да деца још нису одмат способна за наставу“ .... |

Сад, у четвртом одељку, долази на „Први рад школин и петоструки задатак очигледности“.

„--.Од свега онога што је потребно за савршено образовање човечје школа може примити на се само један део. Изабраће само оно што ће још израније крчити пут целом потоњем образовању, оно што пре свега почиње, што се у најчешћим приликама понавља, што највише налази примене у животу... оно што је опште“. Јер ово опште помагаће и „мамиће“ и у оно посебно ново. А „најопштије и према томе најпотребније, најважније и најпрече јесте: очигледно веџбање, којим се дете упућује да позна свет и природу где ће познати и људе с којима ће доцније живети и имати посла“. Настава дакле „ваља пре свега да децу научи посматрати“. А како су дечје представе „још необрађене, нејасне, неодређене и у ред недоведене“, то оне имају да се „разјасне“, „опишу“, „уреде“, „попуне. и „усаврше“. За обоје ово опет потребно је, да учитељ „веџба и образује и чула њихова“. Јер тачно чулно посматрање основа је свему душевном раду а у многоме и успеху у животу. А ово, вели, „треба да учини у почетку т.ј. тад, док та склоност, док сама природа помаже чулима“. Најпосле очигледном наставом ваља да се развија и говор. „Говор је управо онај члан који везује наше мисли са спољашњим светом“.

Према томе дакле очигледна настава има да постигне овај „петороструки задатак“:

„а) да уреди и пречисти већ готова чулна посматрања у опште;

6) да их попуни и распространи (стварно обра• зовање);