Godišnjica Nikole Čupića

МИЛОРАД П. ШАПЧАНИН 87

в) да образује моралне и религиозне представе (душевно образовање);

г) да образује чула и

д) да образује говор“.

Сад долази пети одељак; у којему су: „Метод и средства за очигледну наставу (Ларгијадер). — Природне ствари. — Модели. — Олике. — Мерење. — Цртање (боја). — Рачунаљке“. Метод, вели, можемо свести на ово: „треба упознати децу се већим бројем природних и уметничких ствари из школе и њезине околине, а кад се бирају ти предмети свагда ваља из њих узимати оне који су а) у исто време представници више видова своје врсте, 6) који ће увећати сматралачку моћ ученикову“. Предмети не смеју бити „ни са свим познати ни са свим непознати“. Што се пређе, мора се чешће понављати. А највише ваља пазити, да ђак ради сам, а не учитељ. Описивања не смеју бити опширна. На предметима се помиње само оно, што деца виде. А „да би се могле ствари посматрати у природном њиховом облику добро је чешће излазити с децом у шетњу и у самој природи чинити посматрања“.... „Том приликом може се прикупити ствари о којима ће сг доцније говорити у школи“... А „кад се не могу разматрати саме природне ствари, или за то што се не могу донети у школу, или за то што се не дају из ближе разматрати у природи, онда су добро дошли и модели или слике“... „Без мале, али добре збирке за очигледну наставу не би требало ниједна основна школа да је“.

Занимљиво је доиста, шта Шапчанин вели за цртање у очигледној настави. Онда, кад се оно и иначе слабо предавало као. на жалост, и данас по многим школама, Шапчанин вели: „Да би се деца навикла тачно посматрати... од велике је користи иртање и мерење. Ко је само из ближе мотрио децу, опазио је с каквом вољом