Godišnjica Nikole Čupića

90 ГОДИШЊИЦА

које ђаци уче“. За овим казује, како је он „према овим главним, а и другим захтевима методике за птемене саставе“, израдио ову књигу. „А дочекамо ли, вели, живи и здрави друго издање, писад ће је онда попунити и методијске напомене, где треба, опширније изложити“. На жалост, Шапчанин је био веома слаб практичар, те нешто ова слаба страна његова и књиге његове, а нешто и немар учитељски, учинили су, да овај рад друго издање није ни доживео. И ако писац у предговору вели, да се ствари узимају из Читанке и да се писмени „састави не двоје од осталих предмета“, опет је овде на првом месту изнео неких девет прича, од којих ни једна није за трећи разред, којему их намењује, нити је и једна обрађена онако како их ваља обрадити у школи. Џа и оно што Шапчанин вели у напоменама напред нити је тачно нити је доста за прво поступање у овоме послу. да пример да наведемо само први „задатак“. | „дете и река. Дође неко дете на некаку (место неку) реку. Шливати није знало, а опет се усуди да уђе у дубоку воду (место дубоко у воду). Вода га не могаше одржати (неразумљиво је; боље је, да се оно не могаше одржати на води), И он (место оно, дете) потону. Једва га с великом муком избавише да се не удави. (Не зна се: ко га избави и како, кад је већ било потонуло). „Друго неко дете гледало је све то својим очима. (Ово „својим очима“ сувишно је, јер туђим не може ни гледати). Помисли у себи, како би се дало (германизам) ући у воду, а да се не удави. Мислило, мислило, па онда рече у себи: дотле ћу се воде клонити, догод не научим пливати“. И то је све. Штампане речи курзивом сам је Шапчанин подвукао, као речи, које, према „напомени“, учитељ