Godišnjica Nikole Čupića

228 | 0 миаовад п. шапчанин |. 9 ваља да испише на табли, те да деци казују ред, којим ће ићи. Ничега више. А оволико помоћи деци и обраде од стране учитеља било би мало и за ученике нижих разреда гимназије а камо ли за ученике П! разреда основне школе, где се писмени састави, као што и сам он вели, започињу.

Овако су и даље „методијске напомене“ Шапчанинове врло штуре а изложена грађа сасвим необрађена. Описа „предмета из најближе околине“ има 20 а из природе 40. Ту најпре долази опис „несталог коња“ и „украденог говечета“, па онда „о сисарима“, „о тицама“, „о рибама“, „о пастрмки“ итд. Као да деца знају сву 80ологију! Што је најглавније, описи су местимице толики да би за њих било недовољно и по 4—5 часова. Сам „ Врабац“ износи скоро штампан лист ситнијога текста, а испод њега Шапчанин још вели: „Учитељ ће ово лепо испричати, и, ако је у стању, још лепше и опширније (!). По том ће децу пропитати преко реда, за тим задати им да писмено опишу живот и радњу (2) ове чудновате (!) тице.“ И то је сва „методијска“ обрада и помоћи учитељима и деци!

Тек на страни 27, код задатка 28 „Описивање дрвета“ Шапчанин излаже и поступак како он мисли да ваља радити с децом при овим вежбањима. Али то је само један доказ више, да је Шапчанин био веома слаб практичар и методичар. Ту је све неодређено, разбацано и без реда, па и без смисла. Међу прва питања долази дефиниција: шта је дрвог Па, место да се задовољи дечјим одговором, који би, по свој прилици гласио какогод простије и обичније, Шапчанин вели: „Дрво нити је живо као животиња, нити је мртво као камен, него је биљка.“ М онда позива децу, да то упамте и напишу! А да би грешка била још већа, он позива сву децу, да оваку и оволику реченицу изговоре сва у хору!