Godišnjica Nikole Čupića

92 ТОДИШЊИЦА

Овако иде и даље на пуне Три штампане стране. А оволика грађа не би се могла свршити ни за 4—5 часова у старијим разредима, а Шапчанин је пред овај рад ставио М, што му значи да је за млађи, дакле за Ш разред !

Сем ове опширности и слабе методичке разраде појединих вежбања ми у њима видимо и једну Шапчанинову недоследност. У „методијским захтевима“ напред и он је сам рекао, да писмене саставе не треба делити од осталих наставних предмета. И доиста, грађе за писмена вежбања код појединих предмета тако је много, да је није нимало потребно тражити на другој страни и у неким засебним вежбањима. А данас је и идеал сваке наставе, да се она, после усмене обраде, стави и написмено, било цртежем било речима. А на што онда оволика засебна грађа, која чини читаву књигу и која често с наставним предметима нема никакве везерг А још кад у њој нађете и „задатке“: „о жељезници“ пре железница, „о телеграфу“ пре физике, „о Европи“, „о Палестини“, „о земљи“, „о васелени“ и „Опишите сва брда у сриским земљама“ (!у: онда само видите човека, који је стајао далеко од школе и рада у њој.

Ж

Нису много измакла ни друга два упуства за учитеље особито оно за српски језик; и ми не бисмо имали потребе више да и о овоме говоримо. Али је последње доживело и друго издање и имало више утицаја на живот школски у нас, те. с тога ћемо још о њему рећи коју више. Ово у толико пре што се овде износе и неки општи погледи Шапчанинови на наставу и што је ово најсамосталнији рад његов.

Тако у предговору Шапчанин вели: „Правило школског рада вели: настава ваља да је очигледна. То