Godišnjica Nikole Čupića

"2 4-—

МИЛОРАД П. ШАПЧАНИН 93 ће рећи: покажите ученику најпре ствар па онда о њој говорите. Кад се најпре размотри ствар па о њој говори, онда се у деци развијају мисли а говор им добије стварне садржине.“ За овим прича, како је Очигледна Настава у неким земљама засебан предмет и како је то „крајност која не води добру,“ и да су бољи педагози и у нас и на страни изрекли, „да очигледна настава, ваља да је у најтешњој свези са осталом наставом ;“ да је у [1 разреду она оснесв за изучавање језика: говора, читања и писања, и да сеу Ш и ТУ разреду она преноси на „познавање природе, историју и земљопис.“ Али пре но што би деца прешла на изучавање ових предмета, потребно је, вели: „да им се најпре покаже _ оно што је ближе па оно што је даље, најпре оно простије, па онда оно сложеније, најпре оно што је познато, па поступно оно што је непознато: прво дакле околина па домовина, па ерпске земље, па Европа; прво природне ствари из окола, па онда све даље и даље у округи т. д.“ |

Сад правда увођење овога предмета у школу овим речима: „Да се не би при свима овим предметима Чинио најпоступнији приступ почињући од авлије школске, нашло се за добро још у П. разреду проучити место и његову околину у сваком погледу: и у садашњости и у прошлости, и у земљописном и у природописном, и у друштвеном и у економском погледу ит.д. а уз то још најобичније природне појаве и деобу зремена. Ово проучавање, које се пре овлањало на књигу „прва знања“, дошло је у П. разред као засебан предмет под именом: „познавање домовине и света.“ И доиста, Шалчанинова је заслуга, што су новим „Распоредом предмета у основној школи“ тада избачена она мртва „знања“, која нису давала никаква знања, него била само један предмет више за бубање напамет, а замењена