Godišnjica Nikole Čupića

94 У РОДИТПЊИЦА

живом природом: излажењем у природу и посматрањем живота и предмета у њој. А колико је ово оживело наставу и живот школски, то се ни проценита не може. И за овај нови и овако важан предмет наставни Шапчанин је израдио и ово упутство за учитеље, које је при свима манама својим, унело доста светлости у на-, ставу и било узрок многоме бољитку у основној школи.')

У Преводи

Поред ових више мање самосталних радова Шапчанин нам је пружио у српском преводу два одлична дела из немачке књижевности. То сву Дитесове: титау288 дет ЕКтггећитд ита аез тееттвсћјев пи Метод аез Уо(ввећићитеттаећле5. Прво је Шапчанин назвао у срп-

) И ако и сам вели у предговору, као што напред видесмо, да се „нашло за добро још у П. разреду проучити место и његову околину,“ опет је Шапчанин овој својој књизи дао тако несрећно име, да је оно било после узрок многим забунама п оправданим прекорима. Он је назвао »Познавање домовине п света“, а ово је но свој прилици учинио према Шлотербекову називу „Нејтајакипде“, по коме га је и радио, што значи познавање завичаја свога, па је Шапчанин то рђаво превео. Шапчанину се и ово проширење речи завичаја са „домовином“ учини мало, па још дода и „света“, те тако изиђе накарадно име, које казује сасвим друго нешто но што књига у истини обухвата. Ласно је могућно, да је Шапчанин мислио овај „свет“ око нас, дакле у смислу околине или онога што нас окружује. Али учитељи разумеше ову реч у ширем смислу њеном, па се сташе питати:

— Какав свет! Зар малој деци П разреда да предајемо с целом свету2! А шта ће да уче у 11 и ТУ разреду 7...

Тако су се питади и чудили, докле год није изишла ова књига Шапчанинова, те да из ње виде, да се под тим именом мислило место у којем је школа и његова околина. (Али је Шапчанин и овде узимао многе крупне и тешке ствари, које нису за децу).