Godišnjica Nikole Čupića

96 ГОДИШЊИЦА 5 Поповића, добило, дотле је Дитесов „Стопа дег Еггећиое ипа дез Џпбеглећјез“ у преводу Шапчанинову извесно изгубио. Он је изгубио и у једрини, иу јасности, и у прецизности, и у тачности.. С тога оба ова дела и нису утицала на поправку наставе и васпитања у Србији онолико колико су могла и колико је утицаја имао Поповићев превод „Рад у школи.“ Јер докле је ово било и лепо преведено и према нашим приликама арерађено тако, да и не познајете да је превод, дотле она Дитесова нису била ни просто преведена тачно. С тога су и изгледала српском читаоцу сухопарна, тешка и неразумљива, особито прво; а друго је, пред Поповићевим преводом „Рад у школи“, остало готово сасвим и не-

опажено. Толико о преводима.

На крају, ради потпуности, да споменемо још један педагошки рад Шапчанинов, који је штампан у „Србадији“ за 1875 годину. То је предавање што га је држао у Грађанској Касини у Београду о „општем образовању“. У почетку тога предавања Шапчанин вели: „Одбор касински желео је, да се вечерашње село, као прво после главнога скупа, отвори предавањем. У подужем разговору о темату, чланови су изјавили мишљење да се говори о општем образовању. Пошто то питање понајвише спада у област педагошке струке, то је одбор имао доброту, одликовати мене дужношћу говорника.“ А из овога ми видимо, да је Шапчанин и сам сматрао себе за педагога, па да га је и просвећени од“ бор Грађанске Касине у Београду сматрао као једног од представника „педагошке струке“ у нас тада. У толико дакле више права имамо ми да говоримо о њему као педагогу данас, када су пред нама сви педагошки радови његови.