Godišnjica Nikole Čupića

МИЛОРАД, П. ШАПЧАНИН 97

Почињући свој говор о овоме Шапчанин се пита: „А шта ли је дало повода члановима одбора, да се одлуче. башза ово питањег“ Па одговара:

„Ништа друго до поглед на садашње стање нашега друштва... Почнимо од себе, па у мислима пођимо све даље и даље кругом друштвеним, и онда ћемо наићи на толике сведоке оскудости наше у општем образовању... На прво место долази непрактично, дакле лажно, па зато неморално оцењивање вредности и људи и ствари, а друго практична самоограниченост, недозвољена, безобзирна себичност, а на треће слабост карактера. Ова је последња мана ужасно овладала нашим друштвом. Јучерашњи пријатељи данас противници, противници пријатељи,“

Онда прелази на побожност, укус за лепоту и на просвећеност нашу па вели, веома карактеристично за ондашње „доба реализма“ и „уништења естетике“, овако:

„Оставимо религију, коју бисмо могли назвати цветом љубави, а за који нам је и сувише познато како он мирише у врту душа наших, па пређимо на укус за лепоту... Песма и свирка у нас су приметно умукли, и што их је, готово је без ритма и такта Они (м. оне) више не проносе родољубље, идилство, осећање платонске љубави, но су се већином у садржају оцепила од нашег душевног живота, поварварила се... Младићи се поозбиљили као да им је педесето лето. У школама, у позоришту не можете да склопите певачки хор; у школама нико се не отима за презрену музику... Ко не уме у младом добу певати кад треба, није способан, ни доцније сузу пустити, А један нараштај, који се не уме смејати и плакати грозан је! Од њега да Бог сачува сваки народ, сваку земљу.“

ТОДИШЊИЦА ХХЛУ 1