Godišnjica Nikole Čupića

98 ГОДИШЊИЦА

Онда прелази на песништво, на живопис, на познавање своје књижевности, своје историје, своје земље и свога народа, па налази, да смо свуда у назатку.

„Хај, да вам је само имати прилике да се уверите, како у толивим главама под углачаним шкрљацима и живописним мињонима, којих је положај до: ста узвишен и одличан (мисли на главе2), има више уображења но стварнога знања, више свачега у глави но зрелих мисли и бистрих појмова !“

вели Шапчанин, завршујући овај одељак.

да овим прелази на одредбу: шта је опште образовање и у чему се оно састоји. Далеко би нас одвело кад бисмо и даље наводили речи Шапчанинове, јер је ово предавање продужено на два вечера или „села“. Споменућемо само, да је то узето по књизи Дитесовој „Теорији Педагогије“, коју је он и превео, те у „опште образовање“ узима развитак телесни, умни, морални, естетички и религћеки. Код естетичнога „образовања“ Шапчанин вели веома карактеристично овако:

„Ја не знам, можда је то моја слабост, али бих ја у ово време овој нашој лепој земљи ућуталој желео више уметничке свирке и песме но многиг модерних закона о тако названој грађанској слободи.“

И то је Шапчанин рекао онда, када је борба за · „грађанске слободе“ била у највећем јеку!...

Дуги говор о „потхрањивању вере у Бога“ Шапчанин завршује овако:

„Чиста вера удахнуће у нас страха божјега, ч0векољубља, виши поглед на свет, чисто срце, храброст, наду и стрпљење, а с овим ћемо лако сносити све промене у животу и испунити своје земаљске дуж-

__ностИ....“