Godišnjica Nikole Čupića

МИЛОРАД П. ШАПЧАНИН | 99

· Најпосле ређа науке које долазе у опште образовање, а то је, у главноме, све оно што се учи у основној школи. Онда набраја „главнија средства из свакидашњег живота, којима можемо или допуњавати или 06бнављати своје опште образовање, као: набављање и читање ваљаних књига, скупљање недељом и празником на заједничко читање, вечерње састанке, похођење испита, позоришта, панорама, менажерија, музеја, изложаба и уметничких продукција, излете у околину. склапање разних дружина итд. па завршује овако:

„Да наше опште образовање буде на висини коју је истакла сувремена разгранала потреба, ваља што живље тражити за то снаге и путова: моћ је у нама а путови су око нас. Користимо се и једним и другим и цељ је постигнута... А кад се сви појединце тако образујемо, онда ће истом наша држава постати потпуно културном и уставном, прећи дакле из живота идеала у живот — · стварности.“

На крају свега овога ми можемо прећи на општу карактеристику Шапчанинова педагошког рада и њега као педагога.

Шапчанин је, без поговора, много радио на преображају основне наставе у нас. Он истина не беше ни велики теоретичар ни јак практичар, па је опет зато више радио и урадио на пољу основне наставе но многи и пре и после њега с много већом школском спремом. Слабе редовне школске спреме, јер беше свршио само гимназију, он се старао, да своје знање прошири сам.

Чим је дошао у Министарство Просвете, ма и за мањег чиновника, он је одмах запазио, да основној настави у Србији много не достаје и да јој треба много

уж