Godišnjica Nikole Čupića

100 ГОДИШЊИЦА

поправака. И он је одмах осетио дужност и вољу, да јој и сам колико може помогне.

Али је одмах осетио и сву тежину овога посла и сву слабост снаге своје. С тога се сам почео старати како да се спреми за велики посао преображаја наставе народне. Он не знађаше ни све што не ваљаше у основној настави, а још мање познаваше оно чиме то требаше заменити и како ово да се изврши. Педагогика, Дидактика и Методика за њега су биле потпуно непознате ствари.

дато он зажели, да оде на страну и да види уређење школа и стање основне наставе у другога, напреднијега света. И пропутовао је Аустрију и Немачку, и, упознавајући се са школама тих земаља, упознавао се и с књижевношћу њиховом. Тамо је наишао на струју која се бораше против учења самих речи, учења напамет без разумевања или механизма. Он одмах нађе, да од исте болести болују и школе у његовој Отаџбини. С тога приђе тој струји и почне је изучавати. Изучавајући је сам он је одмах казивао и другоме све што је научио. То казивање истина беше самоучко, почетничко и незрело; али је оно Србији било добродошло и тако, јер беше веома мало радника на овом пољу. Он се клањаше пред бољима и симпатично поздрављаше свачији бољи рад у овој области. Отуда најпре онога одушевљеног поздрава практичних предавања, из рачуна вреднога Ст. Д. Поповића; отуда после и оне расправе о Очигледној Настави и очигледности у опште, као најважнијем начелу нове школе; отуда и оне монографије о оцу нове школе — Песталоцију; отуда и упуства за најважнији и најтежи предмет нове школе, за познавање места и околине (који је он тако несрећно назвао „Познавање домовине и света“), као и упуства за предавање матерњег језика као најважнијег