Godišnjica Nikole Čupića

ЕТНОГРАФСКО ТГРУПИСАЊЕ 105.

је у главном од орографских прилика. Но о томе ће бити доцније говора.

Али Балканско Полуострво лежи и у источном делу Средоземнога Мора, онога мора, на чијим су се обалама зачели и развили први виши културни облици, које је Европа доцније прекопирала и по своме укусу усавршила. Око њега, с три стране, живљаху и по њему пловљаху народи, који беху творци те културе. Од њих налазимо и данас остатке у култури и етнографији балканских народа.

Балканско Полуострво у свом јужном делу има врло разгранату и распарчану обалу. Она лежи скоро у еуптронској зони а по својој разграни долази на прво место на целој земљиној површини. Погодне а нарочито јоши добро развијене морске обале биле су увек од јаког утицаја на културу, политичко и етнографско напредовање и ширење њихових народа. Леп пример за ово валазимо и на јужној ивици нашега полуострва. Његова јужна обала, удружена са Средоземним Морем и његовим отокама, створила је од грчкога народа прави приморски народ, Боји од залива Арте на Јонском до залива Бургаса на Црном Мору опасује Балканско Полуострво, дајући му на његовој етнографској карти врло интересантну слику. Овај појас грчког елемента протезаше се у старо време много даље на север, скрећући и на исток северном обалом Црнога Мора. Али његово културно, политичко и етнографско тежиште остајало је увек на обалама Јегејскога Мора. Ни у доба његове највеће политичке моћи, кад су северне границе грчке државе падале по Дунаву, није се његово тежиште ни за неколико километара од ове обале померало.

На распоред и стнографско груписање народа на Балканском Полуострву биле су тако исто од јаког утицаја и орографске прилике његове: правци пружања пла“