Godišnjica Nikole Čupića

106 : __ ГОДИШЊИЦА

и н

нинских венаца и долина и њихов облик. Њихов утицај није само велики него је још интересантан и поучан. Да бисмо ово јасно могли: показати, мораћемо претходно рећи нешто о орографији полуострва. Док се полуострва, Пиринејско и Апенинско показују доста једноставна, прво са својим висоравнима а друго с упоредним планинским ланцима, дотле је Балканско Полуострво састављено из планинских ланаца свих могућих праваца, испрекиданих громадних маса е уздужним и попречним, уским и широким, дугачким и кратким долинама, многим корутинама, и доста пространим пољима и равницама. Слично овоме је и у етнографском погледу. Прва два полуострва с незнатним променама имају скоро једноставне етнографске целине, а треће мешавину разних народа. Балканско Полуострво покривају по облику, правцу пружања и старости својој пет различних планинских система: динарски, албанско-грчки, родопеки, балкански и карпатски. Први испуњава северо-западни, други југозападни, трећи југо-источни, четврти источни и пети северни крај Балканског Полуострва. Код првога система имамо паралелне планинске ланце, који се преко Крајинске, Хрватске, Далмације, Босне, Херцеговине и Црне Горе до Медуанског залива“) пружају у правцу С3—ЈИ а одатле скрећу на СИ, те се расипају по западној Србији. Паралелно с овим последњим пружањем а у противном смислу, дакле са СИ на ЈЗ иду метохијске планине, које, скрећући са свим на Ј, прелазе у албанске планине, такође с паралелним ланцима и уздужним долинамаа. Ове последње задржавају свој правац кроз целу Албанију, па скоро непроменљиво прелазе и у Грчку, где се на Атичком Полуострву завршују. Вредно је скренути пажњу и на другу одлику ових планина, на име да оне

#) Ј. Цвијић. МорФолошке студије Босне и Херцеговине.