Godišnjica Nikole Čupića

ПРИПОВЕТКА У ГРКА а

У ХУШ веку је у грчким земљама био необично жив п карактеристичан покрет на пољу просветно-школском. Покрст је тај отпочео нешто раније. На све стране су осниване школе основне и средње. Особито су важне биле ове последње; на њих се много полагало и трошило. Богате општине у Македонији, Тесалији, Грчкој, Румунији, и у Малој Азији, надметале су се која ће имати бољу школу и чувеније наставнике. Многи од тих учитеља били су на далеко међу Грцима знани и цењени; а најчувенији су били — да их од стотине само неколико споменем — Евг. Вулгарис, НикиФ. Теотокис, Ламбр. Фотијадис, Ат. Песалидис, Констант. Кума, Стеф. Дунге, Констан. Икономос. Учитељи су били махом врло добро спремни за свој позив, и учили су или на Великој ПЏатриаршијској школи у Цариграду, или у школама на Киу, у Смирни и Јањини. Било их је који су слушали науке и на универзитетима: у Џадови, у Хали, у Бечу или у Монпелију. Многи од њих били су не само ваљани наставници него и одлични и плодни писци. Од 365 писаца у ХУШ веку њих 200 били су учитељи.

У средњим школама, које су обично звали академијама, учила се Филозофија, богословље, математика, природне науке, али се највише времена давало читању и тумачењу старих класичких списа; и предавања су била свуда на старом јелинском језику. Оно, што је учитеље нарочито препоручивало, било је њихово знање старог језика и јелинске прошлости. Сви су они писали боље или горе старим јелинским, и многи су, у погледу на чистоту језика и лепоту стила, имали великог успеха.

_У тако пространом просветном и књижевном покрету, није могло бити а да се народу не пружи по нешто и на његовом говорном језику: по која књига религиозне садржине, по која драма преведена с којег од евролских језика, по који стари писац преведен и об-

1#